Fake That

Jesam li ja to prespavala prethodnih 15 godina? U kom nestvarnom momentu su Take That rešili da postanu kul???

Gledam ja pre neki dan VH1 kad imam šta i da vidim: OST za X-Men: First Class. Pesma se zove Love Love. A izvodi je Take That. Očigledno sam do sada živela u bunaru, jer nisam bila svesna da ova pesma postoji, nešto je se ne sećam iz filma, čak ni iz odjavne špice.

U stvari, kad malo bolje porazmislim, sigurno sam živela u bunaru, i to prethodnih 15 godina, jer kada sam poslednji put videla Take That, njihova karijera se uglavnom vrtela oko hvatanja čipkanih gaćica koje im tinejdžerke bacaju iz prvih redova na koncertima. A sada odjednom, evo ih, snimaju saundtrek za najveći ovogodišnji superherojski hit, i to sve u nekom kao dark/elektro/post-glam fazonu, obučeni u crna odela sa visokim kragnama i sa nekim neo-naci frizurama, nalik na Franz Ferdinand (da, definitivno je to taj stajling, videti ovde). Kada su oni to rešili da postanu "ozbiljan" bend? I ko je njima to dozvolio?

Onda danas na radiju čujem neku drugu pesmu sa njihovog novog albuma, pod nazivom Kidz (ovi što prate pop muziku se sad sigurno valjaju od smeha što ja ne znam šta je to). Isti fazon, neki bubnjajući ritam, dark/elektro/post-punk/post-glam aranžman, digitalizovani vokali, kao pop-ripoff vanbračnog deteta Musea i Depeche Modea. Pogledam na youtube-u i spot. Oni u nekim post-apokaliptičnim, steam-punk kostimima kao spuštaju se na zemlju u nekom svemirskom brodu, prva polovina gotovo da izgleda kul. A onda dolazimo do problematičnog dela.

Mogu oni da se trude koliko hoće, da puštaju kao neke brade od 3 dana ne bi li izgledali opasno, da oblače Marka Owena u neki ogrtač da bi njegovo ispijeno lice zlokobno virilo iz istog, oni su i dalje boy band zaglavljen u telima sredovečnih ljudi. Zašto? Zato što na kraju rečenog spota, pred puškama kordona zemaljskih vojnika ONI POČINJU DA IGRAJU, a onda kreće da igra i okupljen narod sa njima!!! Sve je to kao zezanje, nema nikakve invazije heroja iz prošlosti (ili štagod da treba da predstavljaju, nisam baš najbolje razumela), svi smo mi braća, ajde sada da zaigramo na ovoj kul postapokaliptičnoj scenografiji...

Isto tako i kad sam gledala gorenavedeni spot za X-Mene, utroba mi se uvrtala što je moja omiljena filmska franšiza sada nepovratno dovedena u vezu sa ovim gmazovima. Sve je to super odrađeno, odličan aranžman, vokali im ne zvuče loše (tj. ne više onako ženskasto kao pre 15 godina), uložen je tu veliki trud, ali sve je to nekako lažno, izrežirano, ispozirano, veštački i TUĐE, brate, tuđe, a to je ono čega se najviše gnušam kod pop muzike (naravno ovo ne važi za svu pop muziku, odmah da se ogradim). Možda ima neke logike u tome da se najveći letnji blokbaster i popularni bend dovedu u vezu, ali... Ako ćemo da gledamo najsurovije moguće, stripovi i filmovi o superherojima su proizvodi za male dečake, a Take That je uvek bio bend za male devojčice. I šta se sad mešaju tamo gde im nije mesto, to bih ja volela da znam.

Uglavnom, Take That, niste kul, ne možete biti kul i nikada nećete ni biti. Možete samo krasti tuđe ideje i praviti se da ste kul. Što je najgore, možda vam neko i poveruje.